I ako često neprimetni, mali trenuci nose u sebi posebnu lepotu. To može biti miris sveže pečenog hleba koji se širi iz male pekare u tvojoj ulici, ili kloparanje klompi niz drvene stepenice kuće u jednom dalmatinskom selu. Iako male, te stvari imaju moć da nas podsete na jednostavnost života i na to koliko nas te “sitnice” mogu ispuniti. Ja lično mogu satima da posmatram biljke koje samoniklo niču iz asfalta i šire priču kako je moćna snaga života koja sama pronađe svoj put i u nemogućim uslovima. 

Veličina malih stvari leži u njihovoj sposobnosti da nam ukažu na važnost trenutnog iskustva u jednostavnim stvarima i trenucima. One nisu opterećene nikakvim očekivanjima, savršenstvom ili nekim velikim gestovima, one su “samo” neposredne i iskrene. Lepota malih stvari leži u tome što nas pozivaju da usporimo, da zastanemo, da obratimo pažnju, da se povežemo sa onim što je OVDE I SADA. Uče nas da sreća nije nešto što mora da se čeka ili dostiže, već nešto što nam često stoji tu, ispred nosa, nalazi se svuda unaokolo za nas u nevidljivim trenucima.

Kada putujemo privlače nas posete poznatim turističkim destinacijama, velikim gradovima koji svojom istoričnošću, kulturom i slavom čine da nam zastaje dah od svih tih lepota, ali sve češće čine i da ostanemo bez daha od silne jurnjave da vidimo što više. Guramo se po redovima da bismo kupili karte za negde, satima po vrelom suncu čekićamo u redu ispred Luvra ne bi li ušli unutra a onda od gužve ne možemo ni da vidimo Monalizu. Dobijamo nervne slomove od ogromnog broja ljudi dok u Barseloni pokušavamo da prođemo Ramblom. Zaboravljamo da mali gradovi, isto kao male stvari ili mali trenuci života, mogu da nam pruže lepotu i ushićenje isto kao oni veliki u koje hrlimo; da mogu da nam život u tom trenutku učine divnim i stvore vezu sa onim što je iskreno i stvarno. Ti trenuci u malim gradovima postaju dragoceni jer nas podsećaju da lepota nije samo u grandioznim trgovima već i u onim mestima koje samo treba primetiti.To može biti tišina noći dok spavamao u nekom nepoznatom planinarskom domu ili refleksija svetlosti aurore borealis na Islandu koja nas svojom magijom zimi priziva da odemo u ove daleke krajeve kada su noći dugačke i tamne, a sneg i led stvaraju svetlosne spektakle.

I u velikim gradovima poput Kjota i Tokija, ne moramo da jurimo za istorijskim spomenicima, već se tokom proleća možemo opijati slikom drveća trešanja u punom cvetu (Sakura) dok se u parkovima na tzv. “hanami” piknicima slavi prolazna lepota ovog zanosnog behara. To su trenuci koji u sebi sadrže čitav svet, ali samo ako imamo kapaciteta da ih primetimo. Tajna je u tome što male stvari nisu vezane za velike događaje koji nas sami po sebi svojom veličinom fasciniraju, već za svakodnevna dešavanja koja obogaćuju naše živote. One nas uče da sreća nije nešto što se mora čekati ili dostizati, već je u jednostvanim momentima koji su oko nas.

Veličina malih stvari je u njihovoj suptilnosti- šoljica čaja koju delimo sa lepotom mirnog popodneva dok sedimo u kafiću malog ribalskog grada Cinque Terre u Italiji, okruženi šarenim kućama koje su smeštene uz litice sa neverovatnim pogledom na more. Ili meki sjaj sunca na zalasku, možda hladan i oštar vazduh tihog jutra u malom alpskom gradu Gimmelwald u Švajcarskoj, poznatim po svom mirnom okruženju, planinskim pejzažima, daleko od turističke gužve.

Jednostavne stvari - način na koji se svetlost probija kroz lišće, imaju snagu da me prizeme. Osećam duboku, mnogo veću, povezanost sa svetom oko sebe kada sam na tim mirnim, manje spektakularnim mestima i čini mi se kao da je sve postrojeno u određenoj harmoniji. I dan danas pamtim svetionik kod malog otoka Babac, prekoputa sela Sveti Filip i Jakov u Dalmaciji, zrikavce koji kao jedini zvuk remete toplu i slanu tišinu tog letnjeg dana dok na kamenim stpenicama čekam čamac da dođe po mene…ili sa ćerkom pojedeni sir dok sedeći na obali uživamo u zalasku sunca nad Senom. Pamtim i jedno rano zimsko jutro u Devisidero ulici dok me je grejala muzika Shakti u malom stanu u San Francisku.

Zato, ne moramo da se zalećemo samo u velike, turistički moćne države i gradove da bi se opijali spektakularnim doživljajima koji se tamo nude. Širom sveta postoje zemlje koje su manje turistički posećene, kao što postoje i mali gradovi koji svojim neobičnim pojavama i fenomenima mogu da nas očaraju isto kao oni veliki. Recimo Farska ostrva gde ne postoji Mekdonalds, gde ima samo 4 semafora, gde je gradski prevoz besplatan a kuće se ne zaključavaju, pružaju radost retkog. Ima jedan mali grad u Rumuniji, Oradea se zove, koji nije ni Bukurešt ni Temišvar, ali koji izgleda jedinstveno, jer je svaka fasada drugačija i različite je boje. Ili Pa Luang Prabang, u Laosu, koji je poznat po prelepim hramovima u mirnom okruženju, bogatoj istoriji i zato je UNESCO-v svetski spomenik i jedno od najlepših mesta u jugoistočnoj Aziji. Možemo da se umesto u Beč uputimo u Hallstatt, mali grad u Austriji poznat po svom očaravajućem jezeru i alpskoj prirodi i koji je dugo smatran jednim od najlepših malih gradova na svetu i u kome se nalaze istorijski rudnici soli koji datiraju još iz praistorije.