Ili odlučujemo da u sledećoj godini obavezno prestanemo da jedemo meso, kao jadne životinje, sigurno ćemo postati vegetarijanci ili vegani, dok na stolu sa hranom, u platou za pečenje tražimo rebarca ili reš kožuricu 😊. Ja lično uvek rešim da ću imati neku novogodišnju rezoluciju, ali odustanem jer me u tome spreči razmišljanje kako da pretesterišem štikle i da crvene salonke pretvorim u ravno jer me posle nekoliko sati solo đuske ili u “voziću” razvaljuju noge. Zato moja rezolucija treba da glasi “u budućnost sa pretesterisanim štiklama”. Realno. Štikle inače obožavam, tako da ništa ni od štikla” rezolucije”, biće “to mi je, što mi je”.

A od samog početka uspostavljanja običaja dočeka Novih godina očekuje se da isti obavezno treba da budu veseli, ludi i nezaboravni… Možda da otputujemo negde gde dočeci zasigurno važe kao fenomenalni i ludi? Svi dočeci Novih godina širom sveta koji se smatraju “najluđim” obeleženi su nekim spektakularnim događanjima koji su postali tradicije, pa je zato teško odlučiti koji je najluđi od svih najluđih dočeka koji su nam na raspolaganju. Recimo, doček Nove godine u Njujorku, na Times Square-u, poznat je po spuštanju kristalne kugle i ogromnom okupljanju ljudi.

U Sidneju, u Australiji, Nova godina se dočekuje među prvim mestima na svetu i poznata je po impresivnom vatrometu nad Operom, dočim se plaža Kopakabana u Rio de Janeiru, u Brazilu, pretvara u centar lude zabave uz svirku, ples i vatromet a ljudi se, za sreću, oblače u belo.
Potpuno ludilo je i u Edingburgu, u Škotskoj, gde se slavi Hogmanai, što je škotska reč za poslednji dan stare godine i sinonim za proslavu dočeka Nove godine na škotski način, što podrazumeva koncerte, ulične zabave i običaje paljenja vatre.

Kad su putovanja u pitanju, ja sam divne dočeke van moje zemlje imala u San Francisku, na skijanjima po Evropi, na moru, u Dalmaciji, ali uvek sam volela dočeke koji po brojnosti ljudi i vizuelnim senzacijama nisu toliko spektularni.Više volim neka manja, intimnija okupljanja, ali na neobičnim mestima koja zaista mogu da me ubede u čudo da će sledeća godina biti bolja. Tako bih, na primer, Novu godinu volela da dočekam u Amsterdamu, u nekoj kućici na vodi sa pogledom na grad iz pespektive kanala, ili na kući/ brodu u Parizu, ispod nekog mosta sa lepotom Pariza u očima. Možda bi mi doček u stanu na krovu neke višespratnice u centru Njujorka bio spektakularniji od spektakularnog dočeka na Tajms skveru, a volela bih i doček na Baliju, u kolibi na plaži mog druga, bivšeg komšije Kostića, koga smo svi zvali komšija Kostić.

Kao mala, dok sam sa mamom kitila veliku jelku u našem porodičnom stanu u Savamali, maštala sam da će to biti doček sa patuljcima, a kasnije, kada se 1975.god pojavilo prvo izdanje Tolkinovog „Hobita“ a ja ga u dahu „progutala“, poželela sam da sa tim malim bićima u njihovoj hobitskoj kući provedem „najluđu noć“, jer šta je luđe od dočeka Nove godine sa Bilbo Bagginskom, Pippinom, Frodom i Gandalfom? Realno😊